|
         |
 |
Početkom septembra talasi gljiva u nizini počeli su da posustaju (jedino se još držala lisičarka), pa sam odlučio da pobegnem negde daleko u planinu. Iako su te subote najavljivali kišu, naročito na planinama, ni jednog trenutka se nisam premišljao. Cilj je bio Kopaonik sa strane Jošaničke banje. Tokom niza sušnih godina kada smo veći deo gljiva dovlačili baš sa te strane Kopaonika, ti predeli su nam postali prilično poznati: Kokorovac, Gvozdac, Greda, Vučak, Kadijevac, Vodovod, … Ekipa je brojala tri člana (Goca, Mika i ja), s tim što nas je gore već čekao Srećko. Nisam sumnjao da neće biti gljiva, kao ni kiše. |
Ovde na Kopaoniku ova gljiva nije retka, Albatrellus confluens.
|
|
Dobro poznat put dolinom Ibra, nebo boje olova i isto tako teško. Posle kapije Nacionalnog parka Kopaonik počinje uspon. Serpentinama vrlo brzo ulazimo u maglu kao testo. Pipam rukama, nogama, odnosno točkovima, tražimo prvi planirani teren, nama poznat po staništu gljive Gomphus clavatus. Srećom Srećko se već parkirao na zgodnom proširenju, činim to i ja, a ekipa izleće iz kola nestrpljivo, uzbuđeno, nasmejano. Voda se cedi sa grana, trave, neba i zemlje. Ulazimo u šumu, prateći korito jednog od brojnih bezimenih potoka. Prilično je mračno, tiho.
|
Zanimljiva koprenka, Cortinarius claricolor.
|
|
Šuma je mešovito bukovo-smrekova. Ionako dobro raspoloženje ide u nebesa, zaključujemo da praktično gazimo po tepihu gljiva. Rastu iz stelje, drveta, iz ušiju. Iz smrekovih iglica izbijaju masivni bokori Albatrellus confluens. Inače Kopaonik obiluje gljivama iz ovog roda. Lisičarka je svuda oko nas, raste na stazi, pored, iznad, okolo, gde god se okreneš. Ove godine sam uživao posmatrajući ovu plemenitu gljivu kako neometano i obilno raste na Goliji i evo na Kopaoniku. Valjda je otkupna cena toliko pala, da se jurio samo vrganj. Šuma je prepuna sasa (Ramaria spp.), koprenki, ježevica, melem za dušu i oči. Zaustavljam se fotografišem jednu koprenku narandžastog šešira (C.claricolor).
|
Šešir od pliša, Cortinarius hercynicus.
|
|
Sledeći teren je Gvozdac. Tu se okrepljujemo, sušimo. Kiša je prestala ali smo praktično u oblaku koji je seo na Kopaonik. Ovde je čista smrekova šuma sa po kojom bukvom i jelom. Nalazimo puno crvenih ježevica (H.rufescens), više primeraka ljubičaste četinarske koprenke (C.hercynicus). Kakav je to pliš od šešira. Ovde nalazimo i stalne stanare, doduše posvuda retke vrste. Na čistini obrasloj paprati uzdigao se polupojeden (puževi golaći) primerak Catathelasma imperiale. Nedaleko odatle u pomrčini ispod velike smreke sjajan primerak Boletopsis leucomelaena. Za sada ovu gljivu jedino nalazimo na Kopaoniku. Beskrajna smrekova šuma se valja ispred nas. Stelja je čista bez ostruge, koja je pojedine terene na Goču bukvalno udavila. Nailazim na gljivu belih iglica ispod šešira. I ovo je retka ali dobro poznata kopaonička gljiva, Bankera violascens.
|
Susret sa ovom retkom gljivom uvek veseli, Boletopsis leucomelaena.
|
|
Fizički malo posustajem ali želja je veća od ove maglene planine. Idemo na Kadijevac. Kroz maglu se naziru brojni trupci smreke naslagani pored puta. Posle strahovitih suša 2011. i 12. mnogo je stabala postradalo pa se sada uklanjaju iz šume. Ako smem da primetim, među gomilom trupaca ima mnogo onih koji mi ne deluju bolesno (sa osušenih brzo počne da otpada kora). Između dva velika brega nalazi se potok koji pravi ostrva puna gljiva, naročito u sušnijim periodima. Sada je gotovo nemoguće prići mu od mnoštva oborenih stabala, tužno. Nadam se da će se priroda izboriti sa ovom mukom. Gljiva ima ali ne toliko kao na nižim lokacijama. Možda je trebalo da se ide na Vučak. Ispred mene par izmučenih amanita, naravno zagledam i zagledam, počinjem da se interesujem, vadim jednu iz mekane stelje.
|
Praktično sve gljive sa igličastim himenforom, osim nekoliko izuzetaka su retke, Bankera violascens.
|
|
Svaki dan ove gljivarske godine je bio sjajan, jedinstven, neponovljiv. Puno sam lepote video proteklih meseci, evo još jedne. Iako sam ovu gljivu sretao u šumama Bavarske, u Srbiji je još ne sretoh. Oko mene je bilo raštrkano desetak primeraka porfirne pupavke, Amanita porphyria. Prema dostupnoj literaturi ovo nije posebno retka evropska amanita ali eto za Srbiju nalazi su pravo blago. Kada dobro upoznam ovo stanište verovatno će biti još susreta narednih godina.
|
Porfirna pupavka na Kopaoniku, Amanita porphyria.
|
|
Ne osećam noge, ruke, ne osećam umor. Izbijamo na široki šumski put koji preseca Kadijevac. Na velikoj čistini odmor. Slikam ekipu, nešto zamišljenu kao nebo iznad nas. Obično kada se sretnemo na dogovorenim mestima, prvo što upitam je, ima li štogod zanimljivo za mene. Ove gljivarske godine puno je toga bilo, a jesen obećava i više. Bliži nam se izložba, biće puno gljiva.
|
Srećko, Goca, Mika, nešto su se namrštili.
|
|
Stižemo nadomak Konaka. Pored puta se nalazi šumarak ariša, gde se uvek štogod zanimljivo nađe. Ariš se muči poslednjih godina gde god ga ima, ne prija mu ova vruća klima. Mnoga stabla su se osušila. Posle kratkog boravka u hotelskom kompleksu, gde se održavala priredba Dani vrganja i susreta sa prijateljima, ne želimo da izgubimo dragocene sate obdanice, silazimo na sledeći teren.
|
Buzdovani u bukvi, Clavariadelphus pistillaris.
|
|
Tamo gde Samokovka napojena brojnim potocima ključa u podnožju Kopaonika ima dosta bukove šume. Da li zbog sumraka ili oblačnog neba ili same prirode bukove šume, mračno je kao pećini. Nemamo mnogo vremena pa ne idemo dalje od glavne staze. Na nekih desetak kvadrata razigrali se buzdovani (Clavariadelphus pistillaris). Ne nalazim ih često u šumi. Malo dalje, busen koprenki, pa vitezovki. Prava šteta što dan mora da se završi. Goca i Mika mi donose zanimljive lisičarke, sitne, oker zelenkaste po šeširu, sve rđaste po dršci i povređenim mestima. Moram priznati da mi je ovaj takson uvek bio pod velikim znakom pitanja, jednostavno iz dostupnih opisa nisam mogao da steknem predstavu o vrsti C.ferruginascens. Gledajući ove primerke nalazim da su ipak poprilično udaljeni od standardnih oblika C.cibarius. Svet lisičarki nije tako mali kao što mnogi pretpostavljaju.
|
Rđasta lisičarka, Cantharellus ferruginascens.
|
Vreme je da se oprostimo sa Kopaonikom. Negde tamo visoko oblak još uvek sedi na planini. Vreme nas je uprkos prognozi poslužilo, hvala mu na tome. |
|
|
